Rasvjeta u enterijeru

Rasvjete u enterijeru

Pravilno postavljena rasvjeta u enterijeru je izuzetno bitan element enterijera. Trebalo bi uvek sa posebnom pažnjom birati poziciju lampe, rozetne ili nekog drugog rasvetnog tela, jer se upravo često dešava da uđete u prostor koji je toliko jako osvetljen, da vam to smeta ili pak, ne postoji dovoljno rasvete, gde nije moguće čitati. Dobra ili loša rasveta u kući mogu itekako uticati na raspoloženje ukućana. Previše mračni prostori, ili čak, previše osvetljeni mogu prouzrokovati glavobolju, bol u očima i osećaj umora.
Kako je moguće izbjeći ove probleme? Kako organizovati osvetljenje na najbolji način?
Kao prvo, najbitnija je pozicija struje i utičnica. Osvetljenje je najbolje planirati kada se radi renoviranje prostora ili u toku razvoja projektne dokumentacije novog objekta, jer je tada moguće odrediti tačnu potrebnu količinu svetlosti za svaki deo prostora. Problem se javlja kada ulazite u gotov stan ili kuću gde nema dovoljno utičnica, pravilno raspoređenih.
Potrebno je dobro osmotriti prostor i odrediti u kojim delovima pristupa prirodno svetlo, a koje zone su mračnije. U dnevnim zonama, tj. dnevnoj sobi, kuhinji, trpezariji i radnoj sobi je potrebno malo jače svetlo, koje omogućava aktivnosti vezane za napomenute prostorije, ali ujedno i prigušena svetla u momentima opuštanja u dnevnoj sobi ili recimo, tokom večeravanja. Stoga je dobro planirati prekidače za različite tipove svetiljki, koje mogu biti vidljive u vidu visećih lustera, visilica zanimljivih formi ili skrivenih, ugradnih lampi.

30
Sa druge strane, noćne zone zahtevaju prigušena, mekana svetla, gde je možda najbolji postaviti dimer prekidač, sa gradacijama od najjačeg do najslabijeg svetla. Uglavnom se u ovakvim zonama koriste plafonske viseće lampe, recimo u vidu abažura ili ugradne svetiljke u spuštenim plafonima.
U kupatilima je poželjno koristiti dva tipa rasvete- direktno i jačeg intenziteta potrebno za šminkanje, brijanje i slično, i drugo uopšteno, malo slabije pri korišćenju tuša, lavaboa ili sanitarija. Radi zaštite od vode, u kupatilima bi trebalo birati rasvetu sa IP oznakom i to uglavnom LED vrste.

 

U radnim zonama je potrebno koristiti rasvetu jačeg intenziteta, koja ujedno ne zamara vid prilikom čitanja ili pisanja, ali je poželjno ubaciti i alternativno, prigušenije svetlo u momentima rada za kompjuterom ili jednostavno, odmora.

Što se tiče hodnika, ne bi trebalo koristiti rasvetu jake voltaže. Ako u kući žive deca ili starije osobe, u ovakvim prostorima bi čak bilo poželjno koristiti slabija ugradna svetla u donjim delovima zida ili lampice koje se mogu uključiti u utičnicama, jer im je tako lakše da stignu do kupatila ili kuhinje u sred noći.

 

Da biste osim rasporeda utičnica, mogli da birate i vrstu osvetljenja, tj.sijalica, bitno je da znate osnovne razlike. Osim sunčeve svetlosti, naše telo je uglavnom izloženo svetlosti normalnih (inkadescentnih), fluo, halogenih i LED sijalica. Obične sijalice daju svetlost iz žuto narandžastog spektra, osvetljavaju dobro i malo koštaju, ali su izuzetno neefikasne, jer je 90% njihov energije zapravo emitovanje toplote. Zbog toga imaju kratki rok trajanja. Mnoge zemlje Evropske Unije su povukle prodaju klasičnih sijalica zbog niskog koeficijenta korisnog dejstva. Za razliku od njih, fluorescentne lampe su trajnije i štedljive, ali im je potrebno neko vreme da se zagreju. Proizvode manju potrošnju energije, ali njihovo „neprirodno“ svetlo i treperenje često izazivaju hiperaktivnost, stres i zamor očiju. Velika mana je što u sebi sadrže živu, koja može biti izuzetno opasna u slučaju lomljenja sijalice.

Halogene sijalice su izuzetno popularne, pristupačnih cena, ali i one ispuštaju veliku količinu toplote, do 70 %. LED sijalice (Light-Emitting-Diodelamps) su energetski efikasne, jer preko 80% utrošene energije pretvaraju u svetlost. Zbog toga su izuzetno trajne, ali su dosta skuplje od ostalih vrsta sijalica.

 

Recent Posts